О књизи: 2014 / „Не човек, већ елемент”, „он је увек био испред и ово је привлачило срца војници“, „волели су га и веровали му“, „није се штедео, био је лично храбар и стрмоглаво се попео напред“ – тако су о Лаври Георгијевичу Корнилову говорили не само његови другови, већ и непријатељи. Син сибирског козака и крштене Казахстанке, попео се на сам врх војне хијерархије. Неустрашиви обавештајац који је обављао тајне мисије у Авганистану, Индији и Кини. Витез Светог Ђорђа, херој Руско-јапанског и Великог ратова. Творац првих ударних јединица руске армије. Врховни врховни командант и пропали диктатор Русије. Вођа Белог покрета, који је предводио легендарни „Ледени марш“ и трагично погинуо током напада на Јекатеринодар. Последњи херој Империје који је могао да заустави револуцију и спаси отаџбину. Тако мисле „корниловци“ „револуционарни генерал“ који је издао поверење Николаја ИИ и лично ухапсио краљевску породицу. Губитник који је пропао Корниловску побуну и тиме отворио пут бољшевицима. Паликућа из грађанског рата који је наредио „не узимати заробљенике“. Тако му суде непријатељи Корнилова. Има ли бар истине у овим оптужбама? Да ли је могуће одржати част официра неукаљаном усред братоубилачког масакра? Да ли херојска смрт искупљује прошле грешке? И да ли ће мистерија „мистичне“ смрти генерала Корнилова, о којој се још увек расправља, бити разрешена??